Српска православна црква (СПЦ) прославља данас празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила народу окупљеном на молитви.
То се десило 14. октобра (1. октобра по старом календару) 911. године за вријеме цара Лава Мудрог.
Ради тога догађаја уведено је ово празновање, да подсјећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице када год то у невољама од ње молитвено тражимо.
Црква је одувијек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанског, која својим молитвама умилостивљава Бога према грешнима.
Безброј пута показала се помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.
Пећка Патријаршија прославља Покров Пресвете Богородице као своју славу.
Вјерује се да Богородица и даље држи овај покров изнад нас и штити нас од зла.
У српском народу овај дан нарочито славе жене – посте и вјерују да ће лакше да рађају и подижу дјецу.
Како Покров Пресвете Богородице спада у женске празнике, вјерује се да ће Богородица женама услишити жељу коју пожеле на овај велики дан.
Обичај каже да жене које нису рађале, треба да на овај велики празник запале свијећу, помоле се и посте. Празник поштују сви, а жене, по обичајном календару, данас не би требало да раде било какве тешке физичке послове. Младе жене се нарочито моле Богородици, заштитници свих жена, а посебно породиља и мајки.