Luka Nedimović učenik je prvog razreda gimnazije „Petar Kočić“ i programiranje je njegova velika ljubav. Prošla školska godina za njega je bila veoma turbulentna, budući da je učestvovao na mnogim takmičenjima iz informatike i osvajao bitne nagrade, a mi smo ga pitali da se prisjeti o čemu se radilo.
„Na opštinskom takmičenju bio sam prvi, kao i na regionalnom, dok sam na republičkom takmičenju iz informatike koje se održalo u Stanarima bio drugi, a samim tim sam se plasirao na državno takmičenje koje se održalo u Sarajevu 31.juna i tu sam osvojio treće mjesto što je za mene bilo iznenađenje jer dan prije mi je rečeno da, u slučaju, ako nešto osvojim, trebao bih da se plasiram na Evropsko juniorsku olimpijadu iz informatike, ali ne mogu zbog godišta. Ipak, iako sam bio treći i iako sam 2003. godište, sedam dana prije početka takmičenja mi je javljeno da sam se plasirao da idem, iako kao neoficijelni takmičar, opet mogu da učestvujem u takmičenju i svim aktivnostima vezanim za takmičenje u Mariboru.“, kaže on.
Naše sljedeće pitanje Luki je bilo kako izgledaju takmičenja iz informatike.
„ Pa ova takmičenja se ne razlikuju nešto previše od drugih takmičenja, ali jedna bitna razlika jeste u tome što na drugim takmičenjima obično dobijete malo više zadataka, ali opet možemo da vidimo sličnost na takmičenjima iz informatike i matematike jer se obično dobije po četiri ili pet zadataka koji se izrađuju. Kada se radi o informatici, obično se dobije pet zadataka, jedan do dva teža, jedan do dva lakša i jedan srednji zadatak i rješenja se ne pišu ni na kakav papir nego se čuvaju u računaru u vidu koda koji rješava neki problem. Što se tiče bodovanja, ono je isto malo drugačije, jer obično u ostalim predmetima postoji samo jedno rješenje, dok u informatici postoji hiljadu načina da dođete do rješenja pa se to vrednuje test primjerima. To su jednostavno različiti brojevi koji se unesu da se vidi kako se program ponaša u različitoj situaciji, koji će izlaz da prikaže na ekranu, a u slučaju da je izlaz isti kao na papiru koji dostavlja RPZ, onda je zadatak tačan, u suprotnom ne.Takođe, moguće je dobiti i pola boda po zadatku.“
Pitali smo ga kako se on priprema za ova takmičenja.
„Priprema za takmičenja traje već dvije-tri godine, otkako se bavim programiranjem i informatikom, mada moram reći da pripreme za republičko, državno i evropsko takmičenje uopšte nisu ličile jedne na druge. Naime, pripreme za republičko bile su isto izrada zadataka sa RPZ-a, dok je za državno takmičenje već potreban dinamički nivo programiranja, tako da sam počeo da izučavam i to programiranje i naučio sam solidno i nisam imao neka velika očekivanja, te kad su mi rekli da sam treči, ja sam bio presretan. A za evropsko takmičenje sam imao samo sedam dana da se pripremim.“, priča nam Luka.
Nagrada za Lukin trud stigla je u vidu proglašenja za učenika generacije u osnovnoj školi.
„Sve te silne petice i sav taj trud i rad se na kraju isplatio, sada imam tu Vukovu diplomu kao učenik generacije i to nije mala stvar, jer ipak ima puno đaka u generaciji. Mislim da je moje odlaženje na sva ta takmičenja bilo korisno jer se sve to i vrednovalo, tako da je to sve super ispalo i veoma sam sretan što se to desilo.“
Lukin trud i dobre rezultate prepoznao je i Javni fond za dječiju zaštitu RS koji ga je u okviru programa „Socijalizacije djece RS“ nagradio ljetovanjem u Crnoj Gori.
„Moram vam reći da je to bilo jedno od deset najboljih dana u mom životu, najiskrenije rečeno. Išli smo sami, bez roditelja, tamo negdje sredinom jula i vrijeme je bilo odlično. Išlo je sedam opština iz RS i sva djeca su na neki način predstavljala svoju opštinu. Ja sam predstavljao našu opštinu i pričao o njoj i vidjela se jedna veoma pozitivna reakcija. U toku dana smo išli na more, zabavljali se, družili se. Sve u svemu, bilo je nevjerovatno lijepo i to neko samo može poželjeti da mu se ponovi.“
Nakon ljetovanja u Crnoj Gori, Luka je učestvovao na Evropskoj juniorskoj olimpijadi iz informatike koja je održana u Sloveniji pa nam je rekao nešto i o tome.
„Nas petoro iz reprezentacije BIH smo 23. avgusta otišli na tu Evropsku juniorsku olimpijadu iz informatike koja se održava već treći put i moram priznati da je organizacija bila na veoma visokom nivou. Svaka reprezentacija je imala svoje lične vodiče, a pričali smo na engleskom jeziku. Tamo su bili upriličeni razni događaji, odmah na početku ceremonija otvaranja, išli smo na Pohorje, Postojnsku jamu, a imali smo i dva zanimljiva događaja-Unlock Maribor i Unlock Ljubljana. Radi se o tome da dobijete jednu knjigu u kojima pišu zagonetke vezane za Maribor i Ljubljanu i kada riješite tu zagonetku prelazite na drugu, a rješenje je obično u vidu broja i tada otključavate katanac da pređete na drugu zagonetku. To je bilo jako zanimljivo.“
Luka nije baziran isključivo na informatiku i programiranje. On nam je u razgovoru otkrio da je završio osnovnu muzičku školu.
„Biću iskren, ja nisam nešto previše muzički nadaren i nije to bilo baš puno lako za proći, ali ja sam htio da naučim svirati gitaru jednostavno iz neke svoje želje i ljubavi. Iako već dvije godine nisam uzeo gitaru u ruke, znam da ću je kad-tad opet svirati.“
Luka sada pohađa prvi razred novogradske gimnazije pa smo ga pitali kako mu se to sviđa.
„Pa u gimnaziji mi je ovih mjesec i po dana koliko sam tamo zaista super. Moram reći da sam veoma zadovoljan i da nije baš onako kako ljudi pričaju. Gimnazija je nešto posebno i za nju treba mnogo truda i rada i to se na kraju isplati. Takođe, ona je veoma dobra osnova, jer nije da mene zanima samo informatika, jer mene zanimaju i psihologija i filozofija te mislim da ovdje mogu naučiti nešto i o tome, kao i iz ostalih oblasti koje neću imati priliku naučiti na fakultetu.“, iskren je Luka. On dodaje da je već aktivan u mnogim projektima u gimnaziji.
„Što se tiče aktivnosti, već pripremamo nekoliko projekata. Naime, pripremamo projekat za INOST koji je održava krajem aprila naredne godine. Odlučili smo da pripremimo nešto za slijepe osobe i još ne mogu reći o čemu se radi, ali će biti korisno i pristupno slijepim osobama. Dalje, htjeli smo da redizajniramo školski sajt i to je već pri kraju, a moj zadatak tu je da napravim bazu podataka sa svim učenicima. Takođe, imamo ideju da automatizujemo sistem puštanja muzike u školi. Nastavljam dalje što se tiče takmičenja iz informatike koja će biti održana u februaru.“
Pitali smo ga da li sada više uči nego što je učio u osnovnoj školi.
„Nije se tu nešto previše promijenilo što se tiče osnovne škole jer ja sam i tamo puno učio, a učim puno sada i ovdje, a profesori su jako korektni i daju puno vremena za vannastavne aktivnosti. Što se tiče naredne četiri godine, pokušaću da održim prosjek 5,0, a ako nastavim da idem na takmičenja, možda i da i ovdje budem učenik generacije, što da ne.“, iskren je Luka.
Lukina poruka mladim ljudima je ostala ista kao i prošli put kada smo razgovarali s njim, a to je da ne se boje programiranja, a imao je i nekoliko savjeta za njih.
„Jednostavno rečeno, za ove mlađe generacije koje zanima informatika kao što je zanimala i mene, htio bih da kažem da se ne plaše. Iako ta informatika i to programiranje izgledaju strašno na prvu, ja sam imao sreće da mene nastavnica Gordana Vujanović već na početku šestog razreda uvede u to te mi nije bilo teško, ali stvarno to na početku izgleda teško i konfuzno. Najbolje bi bilo da na početku nađu neki sajt na internetu te da nauče osnove programiranja. Trebalo bi da imate i volju, jer znanje iz informatike ne dolazi brzo, ali ako budete istrajni, to će vremenom doći. Nemojte da se plašite i samo glavu gore.“, zaključuje Luka na kraju razgovora.
