Према традицији, у српској цркви и народу дан крштења првих Хришћана познат је као зимски Крстовдан, када се прослављају Свети Теопемт и Теона.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Крстовдан се слави увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомена на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет.
У православним храмовима на Крстовдан служи се литургија Светог Јована Златоустог, уз обред великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се након водоосвећења дијели вјерницима и према обичају чува се у кућама ради здравља.
Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вјернике, без обзира на то који дан „пада“ у недјељи.
За овај празник везује се доста обичаја и вјеровања.
Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом.
Од давнина је код Срба остало да на данашњи дан кажу: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.
На здравље празник Крстовдан!
