Мустафа Надаревић словио је за једног од најпопуларнијих глумаца бивше Југославије, а млађе генерације памте га као Изета Фазлиновића из серије „Луд, збуњен, нормалан“. Прву улогу добио је већ у првом разреду када је на школској приредби у Новом Граду (тадашњем Босанском Новом) глумио Црвенкапицу. Учитељица је изабрала баш њега јер је наликовао на дјевојчицу – имао је дужу косу и пискутав глас. У гимназији је постао члан аматерског позоришта „Виктор Цар Емин“ и тада се љубав према глуми претворила у позив.
Одгојила га је мајка Асја, која је с 22 година остала удовица. Мустафин отац Мехмед преминуо је од туберкулозе када је имао 28 година. Мустафу је послала на школовање у Загреб, гдје је провео годину дана и онда се вратио у тадашњи Босански Нови. Преселио се касније код дједа и баке у Ријеку. Имао је врло успјешну каријеру, па је тако играо у филму „Отац на службеном путу“, те „Глембајевима“, „Ничијој земљи“, „Празнику у Сарајеву“… Глума је била његова љубав и у њој је проналазио спас. Глумио је у позоришту чак и када му је умрла мајка. „Тако ми је било лакше. То је бјежање од стварности и бјежање у лик који нисам ја, онда мање боли. Добра глума је задња степеница ка шизофренији. Мораш се дати јако, а с друге стране остати здрав у глави“, рекао је својевремено Надаревић.
Женио се три пута и има троје дјеце. С Јасном је био 8 година и добио је кћер Нађу, а с другом супругом Сњежаном има двоје дјеце – сина Ашу и кћер Нану. Трећа супруга била је Славица Радовић, талентована костимографкиња и сценографкиња. Након 15 година везе коначно су упловили у брачну луку 25. априла 2012.године, а Славица је преминула 7. јуна исте године, након што се 10 година борила са злоћудним тумором.
Мустафа се једном приликом присјетио свог одрастања и истакнуо је како је био присиљен учити о вјери док га је одгајала бака с мамине стране.
„Док сам долазио код те баке у Босански Нови, она ме тјерала да навече „учим“, то значи да се молим Богу, да се клањам. А ја сам као дијете био уморан, по цијели дан сам се играо, с дјецом трчкарао, само сам чекао лећи и спавати, а бака није имала разумијевања, она је мене тад мучила. Ја вјерујем, не могу бити без вјере, али агностик сам, нисам атеист. А друга бака ме никад није тјерала да идем у цркву, али смо код ње славили и Божић и Ускрс, иако је дјед, њен муж био муслиман, славили смо све“, испричао је Надаревић једном приликом за медије.
Никад му није пало на памет некога мрзити само зато што није исте вјере као он. “Ја да сам бирао не бих се хтио родити као Мустафа. То сам добио и живио сам с тим. Оно што ми се није свиђало у одгоју то сам одбацивао, а оно што ми се свиђало, то сам примјењивао с људима око себе. Цијели живот живиш, учиш и одгајаш се, а умреш неодгојен“, закључио је Надаревић у једном од својих животних прича које је ријетко кад износио у јавност.
Преминуо је 22. новембра 2020.године, након дуге борбе с раком плућа.
Становници Новог Града, односно поштоваоци његовог лика и дјела, положили су тада цвијеће испред породичне куће Мустафе Надаревића у граду гдје је провео добар дио школских дана и на тај начин се опростили од преминулог глумца.
Прве битније улоге, како је говорио, имао је у Ријеци, а један период свог живота радио је као обезбјеђење у ноћном клубу.
„Гдје сам ја био, дјевојке су долазиле стално, али не због мене, него зато јер није било туче. Ако се закува, замолим их да изађу и да се испред туку до миле воље“ рекао је за један хрватски портал једном приликом Надаревић.
Себе је сматрао “ноћном птицом”, јер је многе своје послове навикао радити ноћу, када сви спавају. Бити глумац за Мустафу је значило имати дара, али имати и среће. Срећа је јако битна, али ништа није могуће без уложеног труда и зноја. И сам је то схватио кад се нашао у позицији у којој се није могао ослонити само на срећне околности.
„Ја сам врло касно почео, негдје са 36 година, кад сам добио кћерку, онда сам се уозбиљио. Имао сам један велики проблем, у мени јесте Балкан. И тај Балкан има једну прекрасну крилатицу – лако ћемо. Нема лако, тешко ћемо. У 36. години сам почео озбиљно радити, до тада сам био заљубљен у своју жену, дијете, свијет око мене. Посао се мора крваво одрадити да би био добар“ истицао је Мустафа.
Себе није сматрао великим глумцем, тврдећи да постоје многи који су више дали: „Има пуно бољих глумаца од мене. Имамо сјајних глумаца, расних, на простору бивше Југославије“.
Говорећи за портал „24 sata.hr“, Мустафа Надаревић се дотакао и мега популарне телевизијске серије „Луд, збуњен, нормалан“.
„Нисам се надао толикој популарности. Напорно ми је смијати се и сликати к’о кретен. Никад нисам имао никакву неугодност, чак ни с пијаним фановима. Заустављају ме на улици. Нико не зна више како се зовем, сви ме знају као Изета. Није ми јасно како један префриган лик који вара своју дјецу може бити симпатичан. Писац је Херцеговац и само Херцеговац може бити као Изет Фазлиновић“ истицао је Надаревић.
(Извори: разно)
