Свједоци смо свакодневних објава бројних портала и страница на друштвеним мрежама, како лијепих, уобичајних, скандалозних, садржајних, па све до оних мање лијепих. Друштвене мреже, колико год добар дио јавности имао пријеке ставове о томе, имају и ону добру страну, а то је да се за свакога пронађе по нешто, за сваког ко жели да чита добар текст или погледа добар мултимедијални садржај, пронађе нешто квалитетно.
Овом приликом на нашој страници дијелимо са вама занимљиву бесједу православног свештеника Слободана Чавке, старјешине Храма Светог апостола Матеја у Сурчину. Наиме, отац Слободан у једној од многобројних поучних бесједа осврнуо се, између осталог, на улогу родитеља у васпитању дјеце и обликовању њихових вриједности, феномен интернет културе код дјеце и апсурдни хумор без дубљег смисла.
„Говорило се некада, посебно у већим градовима, да смо постали „таксисти“ сопствене дјеце. Возимо их у школу, из школе, на тренинг, са тренинга, на рођендане и назад. И све је то у реду. Али често заборавимо да бринемо о ономе што је најважније – шта се утискује у њихове душе. Људска душа је таква да у њу мора бити усађен неки садржај. Ако не усадимо добро, неминовно ће се усадити нешто лоше. Зато је важно да обратимо пажњу на то шта наша дјеца примају и усвајају“, рекао је свештеник Слободан на почетку бесједе.
„Данас имамо разне интернет трендове међу дјецом. Ево погледајте сада, имате један вирални интернет сленг међу дјецом од 2010. годишта на овамо и сад људи неки који немају дјецу тог узраста вјероватно неће ни знати о чему говорим, али они који имају знаће. Један сленг који стално дјеца та понављају је „6 – 7“, или ти „six seven“ (eng). Због чега је тај сленг интересантан? Мало ко зна да вам објасни о чему се ту заправо ради и шта је извор и шта је суштина. И понављају га дјеца у круг. Смију се томе, веселе се. Суштина је у томе, како млади нараштај може да се окупи чак и око бесмисленог садржаја. То нам показује нешто важно: дјеца имају снажну енергију да се окупе око нечега. Ако могу око бесмисла, замислите тек шта би било када бисмо им понудили нешто смислено, нешто добро, нешто што гради њихову душу“, каже у свом занимљивом излагању православни старјешина из Сурчина.
Отац Слободан потом је закључио: „Не треба очекивати чуда, нити мислити да ћемо у том узрасту учинити све. Довољно је мало: да дијете са мајком упали свијећу понекад, да са оцем дође у цркву да се освешта славски колач, да учествује у породичним обичајима. То су ситнице које се дубоко усађују, јер једног дана, послије 20 или 40 година, чак и ако то дијете залута, то сјеме ће се пробудити. И сјетиће се: „Мене је отац водио у цркву.“ И управо то може да буде тренутак повратка на прави пут“.
Комплетан видео бесједе оца Слободана можете погледати, односно послушати, на ФБ страници „Храм св.апостола Матеја – Сурчин).
(Извор: ФБ страница „Храм св.апостола Матеја – Сурчин“, ФОТО: screen shot, остале странице)
