Dvadestdevetogodišnji Srđan Vejnović iz Male Krupske Rujiške , student doktorskih studija agronomije na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, nastavlјa tradiciju porodice i za polјoprivrednu proizvodnju ima ozbilјne planove.
Vejnović je rekao da je iz porodice koja se dugi niz godina bavi proizvodnjom mlijeka te da su mlađi brat i on već četvrta generacija koja čuva tradiciju ali se i prilagođava savremenim trendovima.
Rekao je da su brat i on od malih nogu bili prisutni i gledali oca i djeda te da je sve to većim dijelom uticalo na odluku čime će se u životu baviti.
„Trenutno, na farmi ima 30 muznih grla a sveukupno sa podmlatkom i tovnim grlima, brojimo oko 80 komada. Obrađujemo preko 400 duluma zemlјe uz fokus na kvalitet kako bi se obezbijedila zdrava proizvodnja mlijeka“, rekao je on.
Godišnje isporuče oko 300.000 litara mlijeka mlјekari „Mlijekoprodukt“ iz Kozarske Dubice.
Osim ratarske proizvodnje za stočnu hranu, proizvode i integranu pšenicu za Polјoprivrdnu zadrugu „Agrojapra“ iz Donjih Agića.
Planovi su proširenje kapaciteta i nabava opreme koja će olakšati operacije a samim tim i život.
„Polјoprivredna proizvodnja iziskuje puno truda i rada. Težimo da olakšamo rad i da ga pojeftinimo što će na kraju uticati na cijenu proizvoda, u našem slučaju mlijeka“, rekao je on.
Vejnović kaže da se trude da idu u korak s novim tehnologijama i da zato neprestano ulažu u novu mehanizaciju.
„Slobodno mogu da kažem da pratimo svjetske trendove kada je taj segment u pitanju, naravno koliko nam naše mogućnosti dozvolјavaju. Traktor kojim vršimo sjetvu i aplikaciju pesticida i mineralnih đubriva je opremlјen autopilot navigacionim sistemom. Uskoro planiramo i nabavku polјoprivrednog drona“. objasnio je Vejnović.
On kaže da nastoje da iskoriste sve pogodnosti koje su na raspolaganju, prvenstveno misli na subvencije Ministarstva polјoprivrede , šumarstva i vodoprivrede i program Vlade Mađarske za nabavku priklјučne mehanizacije.
„Sve su to mjere kojima se borimo sa problemima poput niskih otkupnih cijena, velikih inputa, loših vremenskih prilika koje su rezultat klimatskih promjena“, kaže on.
Vejnović je student doktorskih studija agronomije na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu gde je bio angažovan i kao saradnik u nastavi.
Kaže da mu ova edukacija pomaže da bolјe razumije savremene tehnologije i inovacije u polјoprivredi, što na kraju primjenjuje i na svojoj farmi.
„Trenutno je, zbog mojih obaveza na fakultetu, brat „udarna pesnica“. Ja sam tu u sezoni i uvijek kad je dosta posla“, rekao je Vejnović.
On je stanje polјoprivrede u Republici Srpskoj ocijenio kao zadovolјavajuće i dodaje da je evidentno je da se broj proizvođača smanjio, a oni koji su odlučili da na ovom putu istraju su ozbilјni farmeri koji mogu da stanu rame uz rame sa evropskim proizvođačima.
„Problemi su brojni i možemo ih posmatrati sa više aspekata. U samoj proizvodnji problemi su sa radnom snagom, problemi sa tržištem i otkuplјivačima. Ono što bih izdvojio svakako su niske otkupne cijene, nedostatak radne snage. Spomenuo bih nešto što se ne spominje tako često u javnosti, a to su kreditni izvori koji nisu prilagođeni polјoprivrednicima. Krediti koji su nam dostupni su sa malim grejs periodom, visokim kamatnim stopama i ono najvažnije, imovina kojom raspolažemo i koja služi kao zalog, bankama nije interesantna“, kaže Vejnović.
Prema njegovim riječima, dostignut je nivo kad polјoprivrednim proizvođačima trebaju ozbilјna kreditna sredstva za izgradnju većih objekata i nabavku jače mahanizacije.
Vejnović kaže da puno ulažu u mehanizaciju kao neizostavan segment koji nadomještava nedostatak radne snage.
On je rekao da je trenutno prisutan trend odlaska mladih sa sela i uopšte trend odlaska u inostranstvo.
Smatra da ove prostore napuštaju i neki kojima to nije potreba što generalno dovodi do problema sa nedostatkom radne snage.
„Mladima je potrebna podrška kako bi ostali na selu i nastavili da gaje porodične vrijednosti. Po meni je klјučno da nove generacije shvate važnost polјoprivrede i da vide da je moguće živjeti od polјoprivrede, ali im je potrebna podrška i motivacija. Želio bih da prenesem vrijednosti kao što su posvećenost, radna etika i poštovanje prema prirodi, jer verujem da samo kroz te principe možemo graditi održivu budućnost“, kaže on.
Vejnović kaže da je polјoprivredna proizvodnja posao koji osim što je težak, iziskuje disciplinu, motivaciju, prisustvo, ne može se raditi periodično već svakog dana.
„Prednost života na selu je u činjenici da ste sam svoj gazda, možete organizovati rad i sami donosite odluke. To je ipak mač sa dvije oštrice jer ne možete okriviti nekog drugog“, kaže on.
On smatra da jednom kad se zapusti imanje, teško je ponovo sve pokrenuti.
„Ipak nije nemoguće i mislim da svi koji to žele treba da imaju na umu ozbilјnu podršku Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Svi koji se odluče mogu to da iskoriste za nabaku neophodnog za početak“, rekao je on.
Vejnović je član Mreže mladih preduzetnika i učestvovao je na Konferenciji mladih agropreduzetnika koja je održana u Obudovcu.
On smatra da se mladim polјoprivrednicima pruža jedan vid platforme za učenje, povezivanje i razmjenu iskustava te da ovakve inicijative pomažu u promociji sela i polјoprivrede, suočavajući se sa izazovima koje mladi proizvođači imaju.
„Mreže mladih agropreduzetnika je organizacija koja pruža podršku mladim polјoprivrednicima. Imamo priliku da se povezujemo, učimo jedni od drugih i radimo zajedno na unapređenju položaja mladih u polјoprivredi. Posebno bih istakao da Udruženje, nije samo prilika za razmjenu znanja, već i za promociju naših proizvoda i povezivanje sa kolegama iz svih krajeva Republike Srpske i šire. Ta konferencija pruža platformu za razgovor o izazovima s kojima se suočavamo, kao i o rješenjima koja mogu pomoći da mladi ostanu na selu i nastave porodične tradicije“, rekao je on.
Vejnović smatra da je polјoprivreda je dio našeg identiteta i da se, uz podršku zajednice i organizacija poput Mreže mladih agropreduzetnika, mogu stvoriti bolјe uslovi za mlade lјude koji žele da ostanu na selu i unaprijede svoju proizvodnju.
„Važno je da se mladima da šansa i podrška kako bi nastavili da grade budućnost svojih porodica i sela, baš kao što to radimo i mi“, poručio je on.
Srđanovova djevojka Maja Drlјača iz Novog Sada smatra da je selo mnogo zdravija sredina za odrastanje .
„Upoznali smo se na fakultetu. Moj otac je porijeklom iz Bosanske Krupe i Srđanovo djetinjstvo je bilo usmjereno na mjesta koja sam obilazila s roditelјima kojima je bilo važno da nas upoznaju sa prijeklom, odakle su nam preci“, priča ona.
Studirala je voćarstvo i vinogradarstvo,radila je prvo u konvencionalnoj a sada u organskoj vinariji.
„Odluka da pređem u organsku vinariju u skladu je sa mojim ekološkim razmišlјanjima i zdravim načinom života. Sada Srđan i ja imamo planove za budućnost“, kaže ona.
Iako je odrasla u gradu, smatra da je geni nekao vuku na selo i misli da je selo zdravija sredina.
„Pogotovo danas kad je život u gradovima prebukiran, ne obraća se pažnja na neke osnovne stvari a da ne govorimo o zdravlјu i zdravoj hrani“, kaže Drlјača.
Ona kaže da ima neke svoje želјe i nada se da će ih zajedničkim radom ostvariti.
Razmišlјa o malom vinogradu u organskoj proizvodnji i smatra da ovdje imaju uslove za zatvoren ciklus.
„Stajnjak je najvažniji za bogatstvo zemlјišta i mogli bi da imamo zatvoren sistem“, kazala je ona.
Osim toga, postoje i ozbilјna razmišlјanja o komorama za odležavanje sira.
Ona kaže da još uvijek radi a Srđan ima obaveze na fakultetu.
„Ja sam ovdje kad mogu a Srđan je češće u sezoni kad ima posla. Potrebno je razumijevanje , slična smo branša i razumijem da, kad su sezonski poslovi,mora se“ kazala je ona.
Poredeći život na selu i u gradu ona je navela da se u gradu zbog užurbanosti ne vodi računa kao se živi, šta se jede.
„Ovdje ima fizičkog umora ali istovremeno ste u miru, sami sa sobom u prirodi . Razlika je ogromna. Radi se punom parom, svakodnevni su izazovi ali je mnogo manje stresno. Iako je velika odgovornost radite za svoju porodicu“, kaže ona.
