Српска православна црква прославиће данас Светог Великомученика Георгија – Ђурђевдан, у спомен на дан када је овај светитељ пострадао 290. године нове ере.
Осим Ђурђевдана, овом светитељу се чини помен и 16. новембра – на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном мјесту.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја и једна је од најчешћих крсних слава.
Још средином 19. вијека записано је да Свети Георгије има веома специфичан и снажан култ код Срба као „ослободилац заробљених, заштитник сиромашних, љекар болесних, борац против царева, побједник и великомученик“. По предању, он је заслужан и за стварање немањићке Србије. Овај празник, који се „наслонио“ на претхришћанску митологију и старог српско божанство плодности Јарило, везан је за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усјеве.
Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и љета. За њега се вежу бројни народни обичаји, који се поприлично разликују зависно од краја у коме се празник обиљежава. Оно што је јединствено је „Ђурђевдански уранак“ – плетење вијенаца од биља, умивање биљем, купање на ријеци…
