Српска православна црква и вјерници прослављају данас Светог великомученика Георгија.
Ђурђевдан је једна од најчешћих слава и свехришћански је празник који се прославља 6. маја, у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вјеру.
На иконама Свети Ђорђе се представЉа у војводској одежди на коњу/Ђурђевдан/ или стојећи /Ђурђиц/, како убија аждају, са женским ликом у позадини.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона.
За тај велики прољећни празник плодности везани су многи обичаји – устаје се рано и купа у ријекама, одлази у природу, бере биље којим се крми стока, плету вијенци и њима ките куће, стока и кошнице, опасује се врбовим и дреновим прућем, у њиве се постављају крстови од љескове младице, коље се жртвено јагње. Из доба војевања Срба против Турака настала је изрека „Ђурђев данак – хајдучки састанак“. Према предању, Свети Ђорђе је кажњен разапињањем на точку кад је као трибун у војсци римског цара Гаја Аурелија Валерија Диоклецијана јавно признао да исповиједа хришћанство. Бог му је „подарио моћ да сваком божијем створу, који му се молбом обрати, помаже у биједи и невољи“.
