„Ako imate zemlju u kojoj stolari koji prave kolevke nemaju hleba da jedu, a oni koji prave mrtvačke sanduke žive kao bubrezi u loju, ako imate državu u kojoj jedna Ruma nestane sa lica zemlje svake godine, a za 10 godina nema Novog Sada, ako nam iz pragova škola raste zova i ako su nam ljudi sve stariji, a groblja sve mlađa, zar ne mislite da je potrebno uraditi jedan koncept – možete ga zvati deklaracijom, rezolucijom, programom, da taj narod opstane“, rekao je Kovačević.
On je za današnji „Blic“ naveo da je ideja o deklaraciji dočekana sa dosta loših komentara, ali da on lično misli da je neophodna.
Govoreći o Kosovu i Metohiji, Kovačević je istakao da je ono za Srbiju otadžbinsko pitanje i da je u tom smislu „neopozivo i definitivno srpsko“.
„Kosovo je mesto nastanka i srpske države i jezika i identiteta i crkve, mesto rođenja najlepših srpskih pesama i najlepših žena. Kosovo je, dakle, mentalni i identitetski fenomen. Ko se jednom prekrstio pod svodovima Gračanice zna o čemu govorim. Te crkve nisu samonikli korov na kupusištu, te crkve su građene na plećima naših očeva i dedova, a njihove krstove u nebesima drže naši nerođeni sinovi. To je za Srbina Kosovo“, rekao je on.
Prema njegovim riječima, Kosmet pripada i Albancima koji su tamo rađali djecu i sahranjivali roditelje.
„Dakle, Kosovo i Metohija je njihov zavičaj. Morate ustanoviti distinkciju između pojmova otadžbina i zavičaj i onda će stvar biti potpuno jasna. Dok su tu Brisel, Vašington, Moskva – Srbi i Albanci to neće uraditi. To mora biti dogovor dva naroda bez posrednika koji `samo duvaju u požarišta`“, rekao je Kovačević.
Povodom poziva predsjednika Srbije Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o Kosmetu, Kovačević je ocijenio da dijalog „inicira onaj ko progovori prvi“ i da bi stoga predsjednik Srbije trebalo prvi da kaže šta misli o tome, pa tek onda ostali.
