Већина његових путешествија не прође без реакцијa и коментара овдашње јавности. Принципијелан је у одбрани својих животних, националних и дневнополитичких ставова, досљедан, непоколебљив, понекад екстреман у својим ставовима, али изнад свега његова презентација у јавности је претходно неколико пута добро провјерена са чињеничног становишта. Врло добро је упућен у геополитичку ситуацију и горуће теме у свијету. Био је свједок и физички је стао уз свој народ на Косову и Метохији 2011.године на пунктовима на Јарињу, Звечану и на мосту у Косовској Митровици, када су албански терористи чинили све да притиском потисну српски живаљ. Како каже, било је то из његових патриотских убјеђења, али и из емпатије према српском народу са Космета. У два наврата био је новинар/репортер за свој You tube канал у ратној зони руско – украјинских борбених дејстава, у Донбасу. Занимљиву репортажу имао је, између осталог, обилазећи Црну Гору, односно Ловћен, када се базирао на тамошња међунационална трвења, тј. однос између народа наклоњеног Српској православној цркви и присталица тадашњег режима Мила Ђукановића.
Овога пута његова мисија је одлазак у „Свету земљу“, која је у жижи свјетске јавности због израелско – палестинског оружаног сукоба. Ради се о нашем суграђанину Филипу Егељићу, 31-годишњем младићу, одборнику у Скупштини општине Нови Град, члану Клуба борилачких спортова „Ратник“, али и власнику угоститељског објекта симболичног назива „Доњецк“. Филип је познат као млад човјек „тврдих“ националних ставова, родољуб је и велики русофил. За страницу Радио Нови Град рекао је како је дошао на идеју да путује за Израел (7.марта) и какав је план када су у питању извјештавања са лица мјеста ca узаврелог Блиског истока. „Након што сам се у два наврата окушао као ратни репортер на простору Донбаса, гдје сам снимао репортаже и извјештавао за неке медије, добио сам неку врсту признања од старијих колега који се баве том врстом новинарства као и позитивну реакцију јавности, тако да сам свој новинарски рад у највећој мјери усмјерио у том правцу. Израелско-палестински сукоб је планетарно најпознатији и нажалост велико је питање да ли ће икада у том дијелу Блиског истока доћи до трајног мира. 7. октобра се десио највећи напад на државу Израел од 1973. године и Јомкипурског рата и тамо је у току рат који је ушао у пети мјесец. И мимо овог сукоба, имао сам намјеру да посјетим Израел и обиђем нека историјска и света мјеста, али ће моја посјета сада бити више радног карактера“, рекао је на почетку разговора Егељић и потом додао: „План ми је да обиђем плато на којем је 7. октобра био у току музички фестивал „Нова“ и гдје се десио напад Хамаса, а сигурно ћу обићи и више порушених кибуца који се налазе у непосредној близини Појаса Газе, а поред тога обавићу више интервјуа са локалцима као и нашим људима који су се тамо затекли тих првих дана октобра прошле године. Уколико буде времена и прилике, упутићу се и на Западну обалу гдје ми је намјера да снимам и на палестинским територијама“.
Егељић се потом осврнуо и на боравке у Донбасу: „На простору Донбаса сам боравио прошле и претпрошле године по 20 дана. За једног ратног репортера тих 20 дана брзо прође, јер се пуно ради и стално си у покрету у нади да ћеш публици вјерно дочарати ситуацију на терену. Руски војници су били поприлично сусретљиви, поготово кад им кажем да сам Србин, што ме је стављало у повлаштен положај у односу на друге стране новинаре“. Филип је овом приликом за наше пратиоце издвојио двије анегдоте током боравка у градовима Угљедар и Маријупољ. „Прошле године сам највише времена провео с јединицом „Архангел Михаил“ и неки људи из те јединице су ми омогућили да са њима прођем контролне пунктове и обилазим ободе града Угљедара који је још увијек у украјинским рукама. Имао сам прилику да присуствујем и директној размјени ватре коју сам овјековјечио својом камером, али највеће изненађење слиједи након тога када ме постројавају с војницима, прозивају моје име и додјељују ми медаљу „Патриота Русије“, јер су били упознати с мојим радом који је, осим медијског, имао и хуманитарни карактер. Друга занимљива ситуација коју сам преточио у репортажу је мој улазак у град Маријупољ свега неколико дана након предаје Азоваца у Азовстаљу. Потпуно девастиран град, температура 35 степени, људи у редовима за воду и храну, а истовремено на оближњој плажи млади се опуштају уз музику и купају у Азовском мору, док се у позадини чују детонације као посљедица деминирања челичане Азовстаљ“, дочарава Егељић.
Слушајући Филипове утиске из руско-украјинског рата, али и планова за одлазак у Израел, не можемо да се не сјетимо легендарног војно-политичког коментатора и репортера Мирослава Лазанског, који је иза себе оставио прегршт извјештавања из Авганистана, Бејрута, Чеченије, Заира, Либана, из ирачко – иранског сукоба, током операција у Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији… За овакву врсту истраживачког новинарства свакако да је потребно много ентузијазма, одрицања и храбрости, а наш суграђанин је већ доказао да све то посједује и да је пред њим још много занимљивих репортажа. Уосталом, човјек вриједи онолико колико је спреман да уложи у себе, али и да утка себе у дјела која ће остати годинама и деценијама послије. Јер, као што рече Његош: „Свак’ је рођен да по једном умре, част и бруке живе довијека“.
