Српска православна црква и вјерници данас славе дан рођења Светог Јована Златоустог, некадашњег цариградског патријарха, великог светитеља и реформатора који је познат и као најчувенији проповједник у историји цркве.
Јован Златоусти рођен је у Антиохији 347. године. Уз благослов апостола замонашио се послије смрти родитеља.
Као ђакон написао је чувено дјело „О свештенству“, а као свештеник посветио се проповједничкој служби.
За епископа цариградског, престонице тадашњег Источног римског царства, изабран је 397. године.
Иза њега су остала драгоцјена дјела бесједа и тумачења Старог завјета, света литургија која по њему носи име.
Био је велики борац против јеретика, због чега је прогнан у мјесто Коман у Јерменији, гдје је умро на Крстовдан 407. године. Његове свете мошти пренијете су у Цариград 438. године, 1204. у Рим, а осам вјекова касније поново у данашњи Истанбул.
Убраја се у Света три јерарха, који се, по новом календару, празнују 12. фебруара. Надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Сматра се једним од најученијих светитеља, па се вјерује да на данашњи дан ваља прочитати макар дио неке књиге.
По обичајном календару, жене данас не би требало да у руке узимају вуницу, конац или игле.
Свети Јован Златоусти слави се и као крсна слава.
