„Новинарска професија захтијева висок ниво одговорности и ангажовања, али није адекватно вреднована“, главна је порука са данашњег округлог стола који је, поводом обиљежавања Свјетског дана слободе медија – 3.маја, одржан у Бањалуци у Дому синдиката.
„Наш циљ је грански колективни уговор. Заједно са колегама из Србије ћемо у наредном периоду радити на овом питању, с циљем дефинисања цијене рада испод које се не би могла исплаћивати примања“, изјавила је ово Мерима Додик, предсједник Синдиката медија и графичара Републике Српске.
Извршни директор Синдиката новинара и медијских радника Србије СИНОС Драгана Чабаркапа рекла је, између осталог, да знатан број новинара у овој земљи ради за минималну зараду од око 550 евра, док двије трећине запослених не достиже ни просјечну плату.
На округлом столу учествовали су представници синдикалних организација, гости из Србије, а између осталих, учесник дискусије био је Владе Симовић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци.
Посебну пажњу изазвали су резултати анкете коју је спровео Синдикат медија и графичара Републике Српске, а који указују на забрињавајуће стање у области медијских слобода.
Према резултатима, чак 46,3 одсто испитаника сматра да медији у Републици Српској нису довољно слободни, док 31,3 одсто вјерује да су дјелимично слободни. Да медији уопште нису слободни сматра 17,5 одсто анкетираних.
Када је ријеч о мјерама за унапређење слободе медија, највећи број испитаника, 48,8 одсто, истиче потребу за већом независношћу од политике. Повећање примања медијских радника као кључно рјешење види 17,5 одсто анкетираних, док 11,3 одсто сматра да је неопходна већа одговорност медија за објављени садржај.
Строжији закони и њихова досљедна примјена издвајају се као приоритет за 11,2 одсто испитаника.
Да је највећи проблем у медијима данас политички утицај, сматра чак 86,3 одсто учесника анкете, што додатно указује на степен неповјерења и притисака у овој области.
Већина грађана, њих 81,3 одсто, истиче да је слобода медија важна за друштво, док 16,2 одсто сматра да је она дјелимично важна.
Када су у питању притисци на медије, 63,7 одсто испитаника оцјењује да су веома присутни, а 31,3 одсто да су дјелимично присутни.
Истраживање је показало и да су портали најчешћи извор информисања грађана, затим слиједе друштвене мреже, телевизија и радио, док штампани медији имају најмањи удио.
Закључци са округлог стола и резултати анкете јасно указују на потребу за системским унапређењем положаја медија и јачањем њихове независности, како би се осигурала већа слобода информисања у друштву.
