Спаси једно дијете и спасио си цијели свијет. А Мира Комљен из Бањалуке спасила је њих двојицу, два мала дјечака којима је недостајало много тога, укључујући родитељску љубав и кров над главом.
Од рођења до њихове шесте године низале су се лоше ствари једна за другом.
Околности, виша сила, туђе одлуке које неминовно одређују судбину дјеце и обоје им живот заувијек. Рођени су са Дауновим синдромом, остали без оца, мајка их је напустила. Неко вријеме су провели у дому за незбринуту дјецу. А онда је у њихов живот ушла Мира Комљен, отворила им врата свог дома и своју породицу учинила њиховом.
„Стицајем околности, већ сам била прошла кроз обуку за хранитеља, па ме је Центар за социјални рад упознао са њиховим случајем и понудили су ми да постанем хранитељ. Испрва сам била одушевљена идејом, али с обзиром да се никад прије тога нисам сусрела са особама са Дауновим синдромом осјећала сам извјестан страх. Међутим, идеја да могу да помогнем двојици дјечака и пружим им дом и љубав, надвладала је страхове и у договору са својом породицом одлучили смо да постанемо хранитељска породица“, објашњавала је Мира једном приликом за медије.
Она је мајка троје дјеце. Заједно са своје двије кћерке дјечацима је пружила дом и породицу каква је потребна сваком дјетету.
„Нас три настојимо да испуњавамо све њихове потребе. Наравно да то подразумијева доста труда и одрицања, али уз добру вољу и њихову захвалност за све што им пружимо ништа није тешко“, рекла је Комљенова.
Одлука да се преузме брига за, у том моменту шестогодишњу дјецу, сигурно није била лака. Многи отворено признају да нису спремни на ту одговорност и да се плаше оног што носи будућност и како ће изгледати однос с новим чланом породице. Али Мира и њене кћерке се нису много двоумиле:
„Сигурно да то није за свакога али за мене чињеница да постоје дјеца којој фали дом и љубав, оно чега ја имам на претек, ме подстакла да се опробам у овоме. Њихова захвалност и неизмјерна љубав коју нам пружају дају ми снагу да се трудим око њих максимално. Сигурна сам да у Републици Српској постоји много породица који имају услове да постану хранитељи, а помоћи бар једном дјетету и промијенити му живот на боље се не може поредити ни са чим и то је нешто на шта треба бити поносан“, рекла је Мира за портал „Лола магазин“.
Далиборова и Драганова свакодневица се не разликује много од свакодневице њихових вршњака. Радним данима иду у школу, након тога одлазе у Сервис центар “Дајте нам шансу звјездице” гдје бораве са својим вршњацима уз стручно особље. У слободно вријеме воле све што воле и друга дјеца, одлазак у парк, биоскоп, излете.
