На самом крају шесте недјеље великог Васкршњег поста, прослављамо и свечани улазак Исуса Христоса у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети или Цвијети и увијек пада у недјељу.
Назив „Цвети“ празник је добио по цвјетној гранчици палме коју је Исус Христос носио у руци приликом овог свечаног догађаја.
Иако спада у велике празнике, па се подразумијева да се на овај дан не обављају велики послови, вјековима постоји вјеровање да би баш на Цвети требало засадити лан и купус, јер ће тако род ових биљака бити бољи.
Уочи Цвети дјевојке и дјеца одлазе у поља и беру цвијеће. Најчешће велике цвјетове маргарете, да би били лијепи и крупни, дрен да би били јаки, љубичицу, да би били миришљави и привлачни, врбове гранчице, да сви буду напредни.
Ово цвијеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Понекад се цвијеће потапа у воду у којој је златно или сребрно прстење и онда се том водом дјеца умивају. Ставља се и врбова гранчица „за брз напредак“, понегдје дрен „за здравље“, а дјевојке стављају и љубичице, ако их има.
Вјерује се да онај ко први стигне и убере цвијет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно вјерује.
Раније је био обичај да на овај дан шетају окићени цвијећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвијећа направи букет, у коме сваки цвијет има своје значење и носи га дјевојци. По томе којих цвјетова има, или којих има највише дјевојка разазнаје момкова осјећања.
Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.
