На тржишту БиХ крајем прошле и почетком ове године пријављена је несташица више лијекова, док неких неће бити до краја године, неки су трајно обустављени.
Разлози несташице су, међу осталим, кашњење произвођача у производњи, проблеми у ланцу снабдијевања, одлука произвођача да неће обнављати дозволу, ограничени производни капацитети, реорганизација производње и глобално прекинути ланци снабдијевања.
У децембру 2024. године и током ове године пријављен је привремени или трајни прекид у промету 33 лијека, а из Агенције за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине кажу како за већи број лијекова постоје такозване генеричке паралеле, тако да у случају да недостаје лијек једног произвођача, доступан је лијек са истом активном супстанцом, исте јачине и фармацеутског облика од другог произвођача.
Пријављена је несташица Клавоцина бид, Вентолина, Левемира, Царбопласина.
Такође, несташица је појединих лијекова за лијечење дијабетеса, високог крвног притиска, као и оних које користе онколошки пацијенти.
Произвођачи су у обавези да у случају прекида у снабдијевању тржишта лијеком обавијесте Агенцију, а прекиди могу бити привремени и трајни.
У случају привремених прекида, неопходно је навести очекивани датум поновне појаве лијека на тржишту. Произвођачи су такође у обавези да наведу разлоге прекида у снабдијевању тржишта лијеком.
Када су у питању трајни прекиди које произвођачи пријављују (укидање дозволе и не улазак у поступак обнове дозволе), они се догађају углавном из комерцијалних разлога, истичу из Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.
Привремени прекиди догађају се због проблема у самом производном процесу, затим измјена у производном процесу, реорганизације производње, проблема у набавци сировина, проблема у набавци паковног материјала, глобално нарушених ланаца снабдијевања.
Са друге стране, у Босни и Херцеговини наставља се тренд раста потрошње антибиотика, а расте и укупни промет лијекова.
“ Потрошња антибиотика у БиХ је у 2023. години била 24,7 дневних дефинисаних доза/1000 становника по дану (ДДД/1000 становника/дан) – јединице у којима се изражавана потрошња лијекова“, истичу из Агенције и додају да је у поређењу с годином раније, потрошња антибиотика у БиХ већа те расте из године у годину.
Истовремено, повећан је и укупан промет лијекова који је у 2023. години износио 961.070.902,21 КМ, док је у 2022. години тај износ био 890.880.527,10 КМ.
У посматраном периоду, тј. подацима за 2023. годину грађани су на безрецептне лијекове потрошили 130.610.636,90 КМ.
(агенције)
