Vlada Srbije - Foto: RTRS - Ako Priština smatra da treba da se razgovara putem uslova i ultimatuma i na drugi način zaista nije spremna da razgovara, i ako onim što je navedeno uslovljava nastavak dijaloga, onda to znači da oni odustaju od dijaloga i da neće biti dijaloga - rekao je Đurić.
On je istakao da je situacija u svakom slučaju veoma ozbiljna, kao i da će javnost biti informisana o daljim koracima.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbiji ne pada na pamet da pregovara o novim uslovima Prištine i da će Briselski dijalog biti ili statusno neutralan - ili ga neće biti.
- Ovo je jedan bezobrazluk za domaću upotrebu, jer tu postoje neke teze koje Srbiji ne padaju na pamet da o tome razgovara, niti da donosi bilo kakve odluke, kao što je pitanje granica, odštete, priznanja Kosova, članstva u međunarodnim organizacijama - rekao je Dačić.
Dačić je naglasio da će se dijalog nastaviti sigurno, ali ne pod uslovima koje Priština odredi.
- Mi treba da zadržimo hladnu glavu. Ovo su provokacije, mi nastavljamo naš put, mi ćemo biti konstruktivni, niko nas ne može da uslovljava, ni Brisel, ni Priština. Mi znamo šta su nacionalni državni interesi Srbije - to jeste Evropska unija, ali i zaština naših nacionalnih interesa - rekao je Dačić.
Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri izjavila je da će se tokom treće faze dijaloga, koja će prema njenim riječima, biti i posljednja, razgovarati o pitanjima kao što su demarkacija, nestale osobe, priznanje Kosova i druga.
EU i BiH - Foto: ilustracija Poručio je ovo juče Mile Lasić, profesor evropskih integracija na "Sveučilištu Mostar" i jedan od vodećih analitičara u regiji, na pitanje da prokomentariše posljednje stavove Franka Valtera Štajnmajera, njemačkog šefa diplomatije, koji je u svojim izjavama doveo u pitanje opstanak vrijednosti na kojima počiva EU, pa i sam opstanak EU.
Lasić kaže da Štajnmajerov stav nije čuo ni pročitao, ali da može reći ono što zna već dugo i na šta se osvrće na svom blogu i u svojim člancima.
"U EU su na sceni suprotstavljene opcije. Na jednoj strani je koncept jezgra Evrope, a na drugoj povratka suvereniteta država članica, kojeg zastupaju Viktor Orban (mađarski premijer) i Višegradska grupa (V4, udruženje četiri države: Mađarske, Češke, Slovačke i Poljske)", ističe Lasić.
Poručuje da ova dva koncepta ne omogućavaju nastavak života temeljnih načela EU, onakvih kakve poznajemo, uokvirenih u pravnu stečevinu Unije.
"Prava je šteta što niko ne brani postojeći koncept! BiH? Mi smo zadnja rupa na svirali, zajedno s Kosovom, ali sve to ne znači da ne moramo raditi na evropeizaciji naših politika, pa nikad ne bili član EU", poručuje Lasić.
Da je opstanak EU neizvjestan u kontekstu bilo kakvih predviđanja, smatra i Srećko Latal, urednik BIRN-a za BiH i direktor analitičke organizacije SOS, zaključujući da su pojedine vrijednosti na kojima počiva Unija dovedene u pitanje.
"Problemi unutar EU su evidentni već godinama i oni su u dovoljnoj mjeri oslabili privlačnost EU kao jedne dugoročne perspektive. Јa Štajnmajerov stav vidim kao nešto izuzetno pozitivno, jer je on prvi put jasno i glasno potvrdio postojanje tih problema", kaže Latal.
Pojašnjava da je EU u posljednje vrijeme radila upravo ono što bh. političari rade proteklu deceniju, zabavljeni međusobnim svađama i prepucavanjima.
"Odavno je jasno da međunarodna zajednica ne odlučuje u BiH, već je odgovornost na svim segmentima bh. društva. Sada se nadam da EU može ući u reforme, možda i neku vrstu reorganizacije, čime bi nam pomogli da lakše izađemo iz svojih problema", ističe Latal.
Zaključuje da je u Štajnmajerovom stavu dobro to što ta pitanja konačno treba staviti na sto, te da će od odgovora na ta pitanja ovisiti mnogi procesi.
Profesor Esad Bajtal, filozof, sociolog i politički analitičar, smatra da je Evropa na meti, jer nekome smeta stabilna i velika.
"To je proces i ja vjerujem da će Evropa opstati, jer nisu tamo neki nebitni ljudi na čelu. Ima Evropa i čime trgovati i čime se braniti", ističe Bajtal.
Ono što nas treba da tangira, kako kaže, jeste što smo mi briga "sami sebi". "Ne treba toliko da se bavimo Evropom, treba da se bavimo sobom. Mi smo sebi najveći problem i borimo se sami sa sobom! Naše političke strukture treba da se bave odgovornim politikama, a ne ukazivanjem na procese u Evropi. Nigdje nije stabilno i to nije opravdanje", zaključuje Bajtal.
Zemljotres u Banjaluci (foto: arhiva) - 27. oktobar 1969. godine duboko je urezan u istoriju i sjećanje stanovnika grada na Vrbasu. Danas se navršava 47 godina od katastrofalnog zemljotresa u Banjaluci jačine šest stepeni po Rihteru, koji je iza sebe ostavio pustoš. Materijalna šteta bila je ogromna, jer je hiljade kuća i stanova srušeno ili teško oštećeno. Razorena su preduzeća, škole, bolnice, kulturno-istorijski objekti.
Tog dana zemlja je zadrhtala. Noć i jutro 27. oktobra 1969. godine zauvijek su promijenili izgled i istoriju Banjaluke. Panika na ulicama, ruševine, prašina i uplakani ljudi koji su ostali bez krova nad glavom. Stariji Banjalučani i danas se sjećaju razornog zemljotresa.
Nije mnogo trebalo da Banjaluka počne ponovo da se gradi. Banjaluka je iz ruševina postala jedan od najljepših gradova bivše zemlje sa svojim alejama, zgradama i spomenicima. Da opasnost postoji i danas, svjesni su stručnjaci.
Snježana Cvijić Amulić, načelnica Odjeljenja za opservatorsku seizmologiju RHMZ Srpske, kaže da seizmološka zona Banjaluka spada u zonu devetog stepena.
- Takve zemljotrese u budućnosti možemo očekivati, a s obzirom na to da se zemljotres ne može predvidjeti, možemo samo reći da su to prognoze - navela je ona.
Na mjestu sadašnjeg Trga Krajine stradalo je najviše ljudi u nekadašnjoj stambenoj zgradi "Titanik". Kao sjećanje na razorni zemljotres, na tom mjestu postavljen je "krivi sat" na kojem su kazaljke zaustavljene na 9 sati, 11 minuta i 33 sekunda.
Crna Gora - Foto: ilustracija U saopštenju objavljenom na sajtu Savjeta Evropske unije se navodi da se pet zemalja pridružilo tim mjerama.
Osim Crne Gore, to su Albanija, Lihtenštajn, Norveška i Ukrajina.
"Zemlje će obezbijediti da njihove nacionalne politike prate Odluku Savjeta EU ", navodi se u saopštenju.
Tomislav Nikolić - Foto: TANЈUG Nikolić je rekao da Srbija uređuje državu prema najsavremenijm standardima i da je važno da se ispune uslovi iz pregovaračkih poglavlja sve dotle dok od Beograda ne traže nezavisnost samoproglašenog Kosova, saopšteno je iz Pres službe predsjednika Srbije.
"Mi ne želimo da se stavljamo ni na jednu stranu kad se naši prijatelji svađaju, zato što bismo izgubili jednog prijatelja, a drugog ne bismo stekli", rekao je Nikolić.
On je izrazio zahvalnost Bjelorusiji i njenom predsjedniku Aleksandru Lukašenku što nije napuštao Srbiju u teškim momentima i što je pokazao privrženost Srbiji tako što ju je posjetio tokom 1999. godine.
Nikolić je naveo da se Lukašenko lično založio da srpsko-bjeloruski odnosi dobiju čvrstu političku podlogu i jaku ekonomsku dimenziju.
Predsjednik Srbije rekao je i da Belorusija može da pomogne Srbiji da spriječi odlazak mladih ljudi iz zemlje, kvalifikujući tu pojavu kao janičarstvo novog doba, navodi se u saopštenju.
Ministar za informisanje Bjelorusije Lilija Ananič naglasila je da između dvije zemlje postoje iskreni i prijateljski odnosi i dodala da joj je izuzetna čast što Bjelorusija ima priliku da učestvuje na Beogradskom sajmu knjiga.
"Mi želimo duhovne veze i kulturološke vrednosti, naše veze su neraskidive i važno je da ih negujemo i u budućnosti", naglasila je Ananičeva.
IRB RS - Foto: RTRS Iz Ministarstva uprave i lokalne samouprave saopšteno je da pola tog iznosa obezbjeđuje Vlada Srpske iz budžeta, a drugu polovinu Evropska unija posredstvom Razvojnog programa UN.
"Minimalni iznos za projekat je 50.000, a maksimalni 100.000 KM, a projektne prijedloge mogu podnositi jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća ili javne ustanove čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave", navodi se u saopštenju.
Prema odredbama javnog poziva, podnosilac projektnog prijedloga dužan je da obezbijedi sredstva za sufinansiranje realizacije projekta u iznosu od minimalno 25 odsto od ukupne vrijednosti projekta.
Јavni poziv, koji je raspisan 14. oktobra, objavljen je u dnevnim novinama Glas Srpske i Euroblic, a može se preuzeti i na internet stranici IRB–a i Ministarstva uprave i lokalne samouprave.
JP Radio Novi Grad je medijski servis u službi građana koji slušaocima pruža objektivne vijesti i informacije i proizvodi i emituje visokokvalitetan radijski program, žanrovski raznovrsnih i profesionalno produciranih.
Adresa: Кarađorđa Petrovića 1, 79220 Novi Grad RS/BiH
Telefon: 052 752 273
radio@radionovigrad.com
